Na licitaciji za državno poljoprivredno zemljište u opštini Beočin firmi „Biljni lekar“ povezanoj sa novosadskim kompanijama Promist i Galens u dugoročni zakup od dvadeset godina date su njive i pašnjaci na Fruškoj gori. Među parcelama izdatim Biljnom lekaru nalazi se i pašnjak koji se naslanja na imanje vlasnice Galens investa Sanje Petrić, koja je u poslednjih nekoliko godina kupila 205 fruškogorskih parcela, od toga 122 u beočinskoj opštini.
Pašnjak „Biljnog lekara“ je u velikom, ograđenom kompleksu, sastavljenom od parcela u vlasništvu Sanje Petrić, u Rakovcu, na potesu Kesten, jednom od najlepših vidikovaca Fruške gore. Ta parcela graniči se sa javnim, nekategorisanim putem, kojim se nakon ograđivanja kompleksa od nekoliko desetina hektara više ne može proći, iako je reč o javnom dobru.
Kako je VOICE pisao, put koji vodi i kroz Nacionalni park ovog proleća je izgrađen i delom betoniran premda za to nisu postojale sve potrebne dozvole nadležnih pokrajinskih i republičkih institucija ili se one izdate nisu poštovale. Prema tvrdnjama organizacija za zaštitu i očuvanje Fruške gore na mašinama koje su izvodile radove stajale su oznake preduzeća Galens, u vlasništvu Sanje Petrić i preduzeća Promist, u vlasništvu njenog supruga Nebojše Petrića.
Državna parcela data u dugogodišnji zakup preduzeću Biljni lekar doo Veliko Gradište je pašnjak pete klase. Gradištanska firma je u brojnim poslovima zajedno sa Galensom, a njen vlasnik, Ljubodrag Adamović u nekoliko preduzeća gazduje skupa sa Sanjom i Nebojšom Petrić.
Potvrdu da je državna njiva izdata u dvadesetogodišnju arendu firmi iz Velikog Gradišta dobio je Pokret Odbranimo šume Fruške gore koji mesecima unazad ukazuje na ogroman problem uzurpacije prirodnih resursa u fruškogorskom nacionalnom parku i oko njega. Od Opštine Beočin, na zahtev za informaciju od javnog značaja, stigao im je odgovor da je 3. marta ove godine pomenuta parcela u katastarskoj opštini Rakovac izdata firmi Biljni lekar, a ugovor o zakupu potpisali su Ministarstvo poljoprivrede i Ljubodrag Adamović. U odgovoru beočinske opštine ne navodi se po kom je osnovu Biljni lekar dobio pravo na dugogodišnji zakup, to jest koje poslove će da obavlja na pašnjaku pete klase. Pomenimo, u katastarskim dokumentima još se ne vidi promena, odnosno zabeležba da je to državno zemljište izdato.
Biljni lekar usko povezan sa firmama Petrića
Biljni lekar registrovan je 2004. godine za trgovinu na veliko hemijskim proizvodima. Prošle godine preduzeće je ostvarilo neto dobit od 23,5 miliona dinara. Biljni lekar nema sajt, to jest u izradi je, a VOICE je došao do podataka da ima deset zaposlenih, te da ima najmanje četiri povezane firme. Sestrinska firma mu je Hrastovača DOO Požarevac, koja se bavi proizvodnjom i prometom žitarica. Hrastovača, kako se može videti na sajtu Agencije za privredne register, ima dva vlasnika – Ljubodraga Adamovića i Nebojšu Petrića, koji je, osim toga što se dovodi u vezu sa Galensom, vlasnik novosadske firme Promist.
Indirektno, sa Biljnim lekarom povezana je i Veterinarska služba Hrastovača DOO Kličevac, osnovana 2018. Vlasnici su isti – Ljubodrag Adamović i Nebojša Petrić. Reč je o mikro preduzeću bez upisane imovine, sa lošijim bonitetnim ocenama, koje je lane imalo neto dobit 243.000 dinara.
Ljubodrag Adamović, Sanja Petrić i Nebojša Petrić, suvlasnici su, to jest članovi u Zemljoradničkoj zadruzi Sremski Karlovci. Prošle godine zadruga je ostvarila neto gubitak od 2,5 miliona dinara. Ako se pogledaju preduzeća povezana sa ovom zadrugom, osim Biljnog lekra, tu je i Ossid kapital DOO, u stopostotnom vlasništvu Sanje Petrić, DOO Promist i preduzeće Naše šume, u vlasništvu Nebojše Petrića, te Premier gradnja, u vlasništvu Galens investa. Povezano lice je i Ženski odbojkaški klub VGSK iz Velikog Gradišta, čiji je zastupnik Ljubodrag Adamović.
Sa zadrugom Sremski Karlovci povezano lice je i Zemljoradnička zadruga Vigneron, takođe iz Sremskih Karlovca. Zapravo, iz rešenja APR-a vidi se da su sadašnji članovi Vignerona pretprošle godine brisani iz Zemljoradničke zadruge Sremski Karlovci.
Pomenimo, Biljni lekar Ljubodraga Adamovića i firme Nebojše Petrića nisu povezane samo u navedenim slučajevima. Između ostalog, njihova preduzeća – Bijni lekar, Promist, kao i Galens, imaju vlasništvo u novosadskom AD Dnevnik.
Od zakupa država će godišnje dobijati 458 evra
Kada je o parcelama na Fruškoj gori reč, Adamović nije u dugoročni zakup od države dobio samo pomenuti pašnjak koji se naslanja na imanje Sanje Petrić, već je, kako se može videti u izveštajima Opštine Beočin, potpisao osam ugovora o zakupu na period 2019-2039. To su parcele od kojih je jedna manja od jutra zemljišta a ostale imaju hektar do pet hektara. Po hektaru godišnji zakup iznosi od 13 evra do 65 evra po hektaru. Ukupno će za ove parcele Adamović državi za godinu dana dati tek 458 evra, od čega 40 odsto pripada beočinskoj opštini, što znači da će lokalna kasa dobiti 183 evra i neće se ovajditi od toga.
Pitanje je na osnovu čega je Beočin, to jest država, dala ovoj firmi dala pašnjak pete klase na 20 godina. Pogotovo ako se Biljni lekar ne bavi stočarskom proizvodnjom.
VOICE je pokušao da dobije odgovor, odnosno objašnjenje i od vlasnika preduzeća Biljni lekar Ljubodraga Adamovića i od opštine Beočin.
„Nisam u obavezi da vam odgovaram na pitanje“, rekao nam je Adamović i uputio nas na Upravu za zemljište Ministarstva poljoprivrede.
Dodao je da je pašnjak izlicitirao jer mu je potreban za poljoprivrednu proizvodnju, te da je ceo postupak sproveden po proceduri.
„Opština je pozvala na javno nadmetanje, ona je odredila da se ta parcela izda na 20 godina, mi to nismo tražili. Jednostavno, prijavili smo se i učestvovali na javnom nadmetanju ne znajući na koji period ćemo dobiti parcelu u zakup“, kazao je Adamović.
Opština Beočin nije odgovorila na novinarsko pitanje. Poručila nam je da joj se obratimo “zvanično, zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja” i da ćemo potom dobiti tražene informacije.
Ako se porede godišnji programi izdavanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta u opštini Beočin za 2019. i 2020. godinu vidi se da većina parcela koje je u dvadesetogodišnju arendu uzeo Biljni lekar nije davana u zakup prošle godine.
Pomenimo, pravo na zakup zemlje, po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, imaju nosioci registrovanih poljoprivrednih gazdinstava koja su u aktivnom statusu u protekle tri godine, a pravo prečeg zakupa imaju vlasnici sistema za navodnjavanje, odvodnjavanje, ribnjaka, plastenika, staklenika, višegodišnjih zasada koji su na državnim njivama u višegodišnjem posedu. Dakle, dugoročni zakup omogućen je zakonom vlasnicima gazdinstava koji na parcelama imaju višegodišnje zasade voćnjaka ili vinograda. I u godišnjem planu za uređenje zemljišta opštine Beočin može se videti da su parcele u zakup na duži od deset godina davane vinogradarima i voćarima. „Biljni lekar“ nije mogao imati privilegiju da uzme njive na duži period ni po osnovu prava prečeg jer se ne bavi stočarstvom, nije vlasnik infrastrukture – sistema za navodnjavanje, na pašnjacima pete klase nema ribnjaka…
Takođe, postoji način da se državne njive daju u zakup do 30 godina investitorima koji lokalnoj samoupravi dostave investicioni plan. Taj plan, shodno Izmenama Zakona o državnom poljoprivrednom zemljištu i pratećim pravilnicima, podrazumeva otvaranje radnih mesta, ulaganja u preradu poljoprivrednih proizvoda odnosno dodavanje vrednosti primarnoj proizvodnji. S obzirom na to da je u ovom slučaju država Biljnom lekaru dodelila njive najlošije klase i pašnjake, i to manje parcele raštrkane na nekoliko potesa katastarstke opštine Rakovac, teško da je tu planirana ozbiljna proizvodnja i otvaranje radnih mesta, a da je tako vidi se i iz godišnjeg plana uređenja poljoprivrednog zemljišta u Beočinu.
Recimo i to da u zakonu piše da, ako poljoprivredno zemljište u državnoj svojini nije bilo izdato poslednje tri agroekonomske godine i nije bilo predmet korišćenja, javnim nadmetanjem po početnoj ceni od nula dinara, može biti dato na korišćenje za poljoprivrednu proizvodnju fizičkim i pravnim licima upisanim u Registar poljoprivrednih gazdinstava na period do pet godina. Takođe, zakon dozvoljava da se taj period korišćenja produži do 25 godina, ako se utvrdi da ga korisnik koristi u poljoprivredne svrhe.
Međutim, ni ta se odredba ne može primeniti u slučaju firme Biljni lekar jer parcele koje su bile predviđene za izdavanje a niko ih nije uzimao u arendu poslednje tri godine ne mogu odmah da se daju na 20 godina, na koliko je ova firma dobila zakup.
“Parcela 2439/1 KO Rakovac, kao poljoprivredno zemljište u državnoj svojini, opština Beočin obuhvatila je svojim godišnjim programima. Predmetna parcela bila je predviđena za zakup i bila je na javnim licitacijama od 2010. godine. Na javnoj licitaciji održanoj 27. 12. 2019. parcelu 2439/1 izlicitirao je ponuđač Biljni lekar doo Veliko Gradište na period od 20 godina”, navodi se u odgovoru koji je od Opštine dobio Pokret Odbranimo šume Fruške gore, a u koji VOICE ima uvid.
Pokret Odbranimo šume Fruške gore zatražio je od Ministarstva poljoprivrede po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja ugovor o zakupu sa preduzećem Biljni lekar i informaciju o svim ostalim parcelama datim u zakup ovom preduzeću u opštinama Beočin i Sremskim Karlovcima.
Ova organizacija u više navrata iznosila je sumnju u ispravnost svih poslova i procedura koje sprovode vlasnici Promista, Galensa i partnerskih firmi, kada je reč o gradnji puta kroz Frušku goru i ograđivanju kompleksa čime se, po njima, nanosi ogromna šteta prirodi, ali i građanima, s obzirom na to da se uzurpira javno dobro.
Slađana Gluščević i Miloš Katić (VOICE)
Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!
